Krhka struktura koja bi da prkosi velikima: Evropa hoće da ojača odbrambenu industriju, a na kraju bi mogla da profitira samo Francuska

Pokušaji Evrope da obnovi svoju vojsku koja se hronično nedovoljno finansira razotkrili su mirnodopsku odbrambenu industriju koja ne bi bila bila dovoljno snabdevena oružjem u slučaju direktne pretnje.

Jednostavno rečeno, u Evropi nema dovoljno metaka, oružja i visokotehnoloških sistema koji bi odgovarali zahtevima EU i opasnostima koje su pred njom. Potražnja je posebno velika otkako je rat izbio u februaru, što je bilo idealno opravdanje za odluku da se arsenal ojača.

Pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država mnogo oružja iz bloka završilo je u Ukrajini, što je zemlje EU navelo da se obavežu da će potrošiti više od 230 milijardi evra na modernizaciju svog arsenala.

Razlog iznenadnog priliva gotovine nije samo ruski revanšizam. Takođe, postoji pritisak mnogih moćnih evropskih zemalja da se osiguraju da kontinent ne mora da se oslanja na američku vojsku i odbrambenu industriju SAD u odbrani svojih granica. Nedavna ruska mobilizacija, pominjanje nuklearnog oružja, što je izvučeno iz konteksta posle izjave Vladimira Putina da će svoju zemlju braniti svim sredstvima, i sumnja na sabotažu gasovoda, samo su pojačali strahove evropskih zvaničnika koji su se zalagali za naoružavanje bloka.

- Dobijamo od američkih kolega savete da investiramo u svoje strateške ciljeve, jer bi moglo doći vreme, i to veoma brzo, kada bi SAD mogle biti u potpunosti angažovane na drugim mestima u Aziji i na Pacifiku i jednostavno ne bi bile u mogućnosti da nas podrže - rekao je Jiri Šedivi, šef Evropske odbrambene agencije (EDA), kojoj je zadatak da pomogne zemljama da se udruže u odbrambenim ciljevima.

AP photo

Kao odgovor na to, evropske odbrambene firme pokušavaju da jedna drugu sustignu, intenzivirajući proizvodnju i jačajući sopstvene sposobnosti. Ali mnogi evropski ugovori o proizvodnji oružja sklopljeni su sa inostranstvom i zato ono ide na mesta kao što su SAD, pa čak i Južna Koreja.

- Kao kompanija, sada ulažemo stotine miliona evra kako bismo bili sigurni da možemo da zadovoljimo potražnju - rekao je Mikael Johanson, izvršni direktor švedske odbrambene firme "Saab", čiji su raketni bacači nazvani "NLAVs" bili od velike važnosti za Ukrajinu.

Ali evropski bezbednosni izazov predstavlja tipičan problem EU: uspeh zavisi od usklađivanja sopstvenih interesa 27 država članica. Neuspeh u tome, neki tvrde, samo će dovesti do toga da se sukobi među pripadnicama bloka zaoštre.

Nerazvijena grana industrije

Povećana evropska potražnja u oblasti bezbednosti deo je globalnog trenda koji je doveo do stalnog rasta vojnih izdataka nakon što je Rusija anektirala Krim 2014. godine, rekla je Lusi Berad-Sudro sa Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira. Globalno gledano, potrošnja na odbranu sada je premašila dva biliona dolara.

- Potrošnja je dramatično porasla nakon ruskog napada u februaru. Evropa i dalje sustiže, dopunjuje i obnavlja postojeće zalihe oružja - rekla je ona.

Printscreen/YouTube/ US Military News

To je ono na šta je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ukazala u svom godišnjem govoru o stanju Unije u septembru. Kako je istakla, Evropa nije slušala Poljsku, baltičke države i veći deo centralne i istočne Evrope - sve zemlje koje već dugo tvrde da se ne treba oslanjati samo na SAD.

Potrebe Evrope su brojne. Vojske nastoje da poboljšaju svoje komunikacione kapacitete, da ojačaju sposobnosti mobilnosti i unaprede obaveštajne i izviđačke alate. U isto vreme, evropski regioni se suočavaju sa različitim slabim tačkama koje zahtevaju različite strategije i opremu, bilo da se radi o kopnu, moru, vazduhu ili sajber prostoru.

Ipak, za proizvodnju složenijeg oružja u Evropi mogu biti potrebne godine, a neko napredno oružje takođe je dostupno samo u inostranstvu.

- Problem evropske odbrambene industrije jeste to što je navikla da proizvodi složeno oružje u veoma malim serijama tokom dugog vremenskog perioda, što odgovara mirnodopskoj situaciji. Ali bezbednosno okruženje se promenilo, potrebne su milijarde investicija - rekao je David Čur, glavni finansijski direktor najvećeg proizvođača oružja u Češkoj Republici, Čehoslovačke grupe (CSG).

Prilika za Francusku

Profimedia

Francuska je dugo bila jedan od najvećih evropskih zagovornika za uspostavljanje samostalne odbrambene mreže - koncepta nazvanog „strateška autonomija“.

Francuski predsednik Emanuel Makron mapirao je ovaj koncept sa trenutnom situacijom, pozivajući svoje susede da uspostave „ratnu ekonomiju“.

Za Francusku, ovaj apel ima dvostruki značaj.

- Francuska ima veoma sofisticiranu odbrambenu industriju u svim domenima i većini sektora. Uzastopne francuske vlade takođe su koristile prodaju odbrambene opreme da bi obezbedile političke odnose sa drugim zemljama - rekao je Tom Voldvin, istraživač nabavki u sektoru odbrane sa Međunarodnog instituta za strateške studije.

EU i njena Evropska odbrambena agencija počele su da nude poreske olakšice 2015. koje su podstakle zemlje članice da kupuju lokalno. Nedavno je EU pokrenula fond od 500 miliona evra za pokrivanje zajedničkih nabavki u okviru odgovora na napad Rusije na Ukrajinu. Ali ta suma je neznatna u poređenju sa potrebom i stvarnim troškovima velikih nabavki oružja.

Pored toga, geopolitika i bilateralni odnosi često su osnova za izdvajanje sredstava za odbranu.

Dobra ilustracija ovoga bila je u septembru 2021. godine, kada je Francuska isporučila tri podmornice Grčkoj, navodno za pet milijardi evra, nakon što je dogovor sa Australijom propao.

Lt. Rebecca Rebarich/U.S. Navy via AP, File

Makron je takođe ponudio „strateško partnerstvo“ za podršku višedecenijskom sporu Atine sa susednom Turskom, koja redovno iznosi široko osporene teritorijalne pretenzije na ostrva u Egejskom moru.

Nasuprot tome, kada je Poljska, jedan od najvećih donatora vojne pomoći u Ukrajini, odlučila da dopuni svoje zalihe, vlada se okrenula Južnoj Koreji, potpisavši rekordni ugovor o oružju od 14,5 milijardi evra u julu.

Varšava je implicirala da je otišla u inostranstvo delom zato što Nemačka, uprkos tome što ima treću po veličini odbrambenu industriju u Evropi, nije dovoljno brzo zamenjivala svoje tenkove. Berlin je obećao da će poslati moderne tenkove u zamenu da Varšava isporuči svoje tenkove iz sovjetskog doba Ukrajini.

Pokušaj raskida veza sa Kinom

Iz perspektive EU, zadržavanje investicija u okviru bloka takođe je deo šire strategije da se smanji spoljna zavisnost od zemalja poput Kine, koju su EU i NATO označili kao „sistemskog rivala“ koji nastoji da „podrije međunarodni poredak zasnovan na pravilima”, što je izazvalo negodovanje u Pekingu.

- Deo strateške autonomije je takođe ublažavanje strateške zavisnosti od aktera ili država koje jednostavno ne dele iste vrednosti sa nama, pa čak ni možda konkurenti ili strateški rivali - rekao je Šedivi, šef EDA.

Profimedia

Jedna od najvećih bezbednosnih slabosti Evrope jeste preveliko oslanjanje na Kinu, samtraju američki stručnjaci, koji bi da proguraju Ameriku na tržište i da zamene kineske konkuretne, bez obzira na trubljenje o "zdravoj konkurenciji". Ifo institut, ekonomski istraživački centar sa sedištem u Minhenu, izvestio je da se skoro polovina nemačke proizvodnje oslanja na ključne inpute iz Kine.

Sama Evropa obuhvata samo 10 odsto globalnog tržišta mikročipova, koji pokreću sve, od mašina za pranje veša do odbrambenih sistema. EU je postavila cilj da udvostruči tu brojku, ali su čelnici industrije upozorili da su sredstva namenjena tim naporima veoma neadekvatna. Pitanje će se samo intenzivirati kako se sledeća generacija odbrambenih sposobnosti bude sve više oslanjala na tehnologiju.

Johanson, izvršni direktor "Saaba", rekao je da njegova kompanija nema veze sa Kinom, ali da dobija mikročipove od tajvanske kompanije za proizvodnju poluprovodnika, poznate kao TSMC, koja je najveći svetski proizvođač mikročipova.

- Ovo je, naravno, ozbiljno pitanje. Toliko je ludo što toliko zavisimo od visoko sofisticiranih poluprovodnika - rekao je on.

Ali to ne znači da će EU moći brzo i složno da reši ovo pitanje. Na kraju krajeva, odluke o nabavkama za odbranu donose se na nacionalnom nivou, u zavisnosti od potreba i uticaja svake zemlje.

- Radi se o nacionalnom suverenom donošenju odluka o nabavci odbrambene opreme u svakoj zemlji. Ne postoji recept kako da se zemlje nateraju da deluju zajedno, mora da postoji prednost da bi se to uradilo na taj način - rekao je Johanson.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi