Vaskrs crne tamjanike: Kako su monasi manastira Bukovo spasli jedinstvenu sortu vinove loze od zaborava (FOTO)
Manastir Bukovo postao je nezaobilazna destinacija za sve one koji žele da dožive autentičnost i istoriju srpskog vinogradarstva
U srcu Negotinske Krajine, monaštvo manastira Bukovo neumorno radi na očuvanju jedne od najređih i najspecifičnijih sorti grožđa u svetu - crne tamjanike.
Zahvaljujući posvećenosti i trudu monaha, ova sorta, koja je bila na ivici zaborava, danas ponovo cveta na obroncima koje obrađuje manastirska bratija.
Crna tamjanika, poznata po svom kompleksnom spektru aroma ruže, suvog grožđa i bosiljka, teška je za uzgoj zbog specifičnih zahteva tokom cvetanja i osetljivosti na klimatske uslove. Uprkos ovim izazovima, monasi manastira Bukovo uspeli su ne samo da sačuvaju ovu sortu, već i da proizvedu vino koje je prava senzacija za ljubitelje vina - kombinujući tradicionalne metode i modernu tehnologiju u vinogradarstvu.
Tim povodom ekipa našeg portala posetila je ovaj manastir, u kojem nas je, po blagoslovu igumana Kozme, dočekao otac Enoh.
Pročitajte još:
U razgovoru sa jednim od osam monaha, koliko ih je sada u Bukovu, saznajemo da je u prošlosti manastir dugo bio središte vinarske regije, a nakon devastirajućeg efekta filoksere koja je pogodila Evropu krajem 19. veka, bio je i dom prve državne poljoprivredne škole za vinogradarstvo, osnovane 1891. godine. Ova obrazovna institucija igrala je ključnu ulogu u prenosu znanja i veština neophodnih za revitalizaciju vinogradarstva u regionu, pogotovo između dva svetska rata. Takođe saznajemo da je tokom i nakon Drugog svetskog rata manastir doživeo najveća stradanja, budući da su ga okupatori opljačkali, a novoformirane komunističke vlasti mu oduzele većinu crkvenog imanja.
Jedinstvena sorta grožđa - retkost u svetu
Crna tamjanika predstavlja jednu od najređih sorti grožđa, čija se kultivacija ograničava na vrlo mali broj lokacija u svetu. Ova muskatna sorta trenutno se uzgaja u nekoliko specifičnih mikrolokacija u Srbiji, severnoj Italiji i pojedinim delovima Portugala, gde povoljni klimatski uslovi i specifičan sastav zemljišta omogućavaju njeno uspešno rastenje i razvoj.
U Srbiji, posebno u Negotinskoj Krajini, procenjuje se da je pod crnom tamjanikom zasađeno manje od sto hektara vinograda, što ovu sortu čini izuzetno retkom. U Italiji i Portugalu proizvodnja je još skromnija, sa svega nekoliko vinarija koje eksperimentišu sa ovom kapricioznom sortom. Ova ograničena distribucija čini crnu tamjaniku pravom retkošću na vinskoj mapi sveta, čime se dodatno pojačavaju njen ekskluzivitet i vrednost među ljubiteljima dobre kapljice.
Kako nam otac Enoh pojašnjava, crna tamnjanika traži specifične uslove za cvetanje:
- Zbog problema sa oprašivanjem, kao što možete videti u samom vinogradu, između redova crne tamnjanike, u svakoj šestoj vrsti posađen je burgundac, kako bi doprineo oprašivanju.
- Danas manastir raspolaže sa 14 hektara koji su pod vinogradom, s tim što se mi kao monasi staramo o sedam, dok je ostatak dat pod zakup - pojašnja vam otac Enoh, i dodaje:
- Zasad crne tamjanike nalazi se na dva hektara, dok je ostatak pod zasadom sorti kao što su šardone, burgundac, game, merlo i kaberne sovinjon. Kapacitet vinarije je između 20.000 i 30.000 litara, ali godišnja proizvodnja zavisi od berbe, pogotovo kad je u pitanju crna tamjanika, koja je, kao što smo već rekli, veoma zahtevna za uzgoj.
I danas, kao i vekovima, pokreću Krajinu
Na inicijativu arhimandrita Prokopija Bujišića, 1891. godine u manastiru Bukovo osnovana je Državna poljoprivredna škola za vinogradarstvo i voćarstvo. Prvi učitelji u školi bili su kaluđeri iz samog manastira.
Između dva svetska rata, manastir Bukovo, pod upravom arhimandrita Ruvima Okanovića, koji je završio najvišu poljoprivrednu školu u Dižonu u Francuskoj, postaje važan ekonomski faktor u Negotinskoj Krajini. Manastir je tada postao poznat i kao poljoprivredno dobro.
Zbog bogate vinarske tradicije, današnji episkop timočki (nekada iguman Bukova) Ilarion, nakon obnove monaškog života neprekidno podstiče bratstvo u nastojanjima da obnovi ovu vrednu tradiciju.
"Naša misija nije samo da očuvamo crnu tamjaniku od zaborava, već i da stvorimo vina koja će ponovo staviti Srbiju na svetsku vinsku mapu", izjavio je svojevremeno episkop.
Danas, kako nam iz monaškog bratsva pojašnjavaju, predano neguju sjajne odnose sa lokalnim vinarima, jer, kako kažu, svi imaju isti cilj - da se jedan od najpoznatijih vinogradarskih krajeva u Srbiji upiše na svetsku vinsku mapu.
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
- Negotinska Krajina je bogomdan prostor za uzgoj vinove loze. Sa 265 sunčanih dana, u toku godine omogućava uspešno uzgajanje skoro bilo koje sorte grožđa - pojašnjava nam otac Enoh i ističe:
- Uzdajući se najpre u Božji blagoslov, bez kojeg ničega i nema, moramo istaći da bez saradnje sa dr Radovanom Đorđevićem, našim tehnologom, ali i ostalim vinarima Krajine, ne bismo postigli sve što do sada jesmo.
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
Vina proizvedena u vinariji manastira Bukovo sve su prisutnija u javnosti i na specijalizovanim sajmovima vina. Tako je na najvećem i najuticajnijem vinskom takmičenju na svetu – Decanter World Wine Awards 2021, u toj rekordnoj godini po broju degustiranih vina, vinarija manastira Bukovo osvojila jednu srebrnu i dve bronzane medalje.
Čaša puna istorije srpskog vinarstva
Vina crne tamjanike, koja variraju od suvih do polusuhih, odlikuju visok sadržaj šećera i specifičan, nezaboravan ukus. Ova jedinstvena karakteristika čini ih popularnim među poznavaocima vina, a manastir Bukovo postao je nezaobilazna destinacija za sve one koji žele da dožive autentičnost i istoriju srpskog vinogradarstva.
Izuzetno poluslatko vino
Sadržaj šećera u širi dostiže između 25 i 32 procenta, a u izuzetnim godinama, kada je i prinos dosta niži – postaje „suvarak“, koji može da sadrži i do 45 procenata šećera.
Vina su jačine 14-17,6 v/vol sa ostatkom neprevrelog šećera, što crnu tamjaniku čini izuzetnim poluslatkim vinom.
Monasi ne samo što neguju vinovu lozu, već svojim trudom doprinose i obrazovanju mladih vinogradara, čime osiguravaju da tradicija vinogradarstva i vinarstva u regionu bude očuvana za buduće generacije.
Njihova predanost i ljubav prema vinu čine crnu tamjaniku simbolom otpornosti i obnavljanja, ne samo u Negotinskoj Krajini, već i šire.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari