Jagnjetina poskupela za 20, prasetina za 40 odsto: Kakve cene mesa nas očekuju posle praznika

Cene mesa skočile su uoči Vaskrsa i Đurđevdana. Jagnjetina je je poskupela za 20 odsto, a prasetina za čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Profesor Dragan Glamočić sa katedre za stočarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže za RTS da ne očekuje postpraznično pojeftinjenje mesa budući da se dugo suočavamo sa padom stočnog fonda kao i prekomernim uvozom.

Oni koji zbog posta nisu kupovali meso mesec i po dana, neprijatno su iznenađeni poskupljenjima uoči Vaskrsa i Đurđevdana. Jagnjetina je je poskupela za 20 odsto a prasetina za čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Profesor Dragan Glamočić sa katedre za stočarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže da ne očekuje postpraznično pojeftinjenje mesa budući da se dugo suočavamo sa padom stočnog fonda kao i prekomernim uvozom.

"Ako gledamo cenu prasadi iz uvoza koja je oko 135 evra za grlo od 30 kilograma, što je oko 530 dinara po kilogramu mesa u startu, nije logično očekivati da će meso pojeftiniti posle praznika", rekao je profesor Glamočić.

Kaže da rastu i uvoz mesa i uvoz živih životinja za klanje, što ocenjuje ne dovodi do poljšanja u ovom sektoru.

- Ove godine smo za tri meseca uvezli i oko 100.000 prasadi, a pre tri godine svega 20.000 prasadi. Što se tiče jagnjetine, to je stabilno, zadovoljavamo svoje potrebe. Kada je u pitanju živinsko meso, tu je negde oko 10 odsto učešće mesa iz uvoza, a kada je u pitanju govedarska proizvodnja, juneće meso, svega nekoliko procenata je uvoz. Međutim, ako uporedimo sa prethodnim periodom, vidimo da nam se za tri godine povećao i uvoz junećeg mesa i to za negde oko tri puta, što govori da se smanjuje i fond goveda - kaže Glamočić.

Profimedia

Dodaje da se moraju preuzeti ključni potezi. Smatra da ograničavanje broja uvoznih dozvola za meso izuzev u veoma kritičnim i situacijama nisu rešenje.

- Mi uvozimo žive životinje konstantno i hvalimo se kako uvozimo, a to nije rešenje. Rešenje je jedino da povećamo matične zapate, da uvezemo priplodne životinje, priplodne nazimice, koje će ovde proizvoditi prasad, koje će koristiti našu stočnu hranu. Žive životinje ne mogu povećati stočni fond jer uglavnom se radi uvozu muških kastrata, koji ne mogu da se koriste za dalji priplod - ističe Glamočić.

Smatra da su nam potrebne nove tehnologije i znanje i da nije sramota da naši stručnjaci odu u zemlje poput Danske koje imaju veoma razvijenu proizvodnju mesa

Iako su subvencije po grlu stoke povećane i za 60 odsto čini se da ni to nije privolelo stočare da se više bave proizvodnjom koja je teška, prijava i traje 365 dana u godini. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi