Ovako Uskrs slave srpski studenti u inostranstvu: Sada tek cenim sve one praznične trenutke sa porodicom

Praznici, poput predstojećih uskršnjih, prilika su da porodica bude na okupu, oko svečane trpeze. Studenti iz Srbije koji su na studijama u inostranstvu, pre svega zemljama gde je stanovništvo prevashodno katoličke veroispovesti, ne mogu, nažalost, da tih nekoliko dana provedu uz svoje najmilije u domovini, zbog obaveza na fakultetu.

Mina Laković, studentkinja magistarskih studija na Univerzitetu Sapienza u Rimu, inače diplomirana ekonomistkinja sa Univerziteta u Trstu, kaže za 24sedam da već četiri godine uzastopno naše praznike obeležava van granica zemlje.

- Na prvoj godini studija u Italiji počela sam da dobijam čestitke za katoličke praznike i tada sam shvatila da je malo ljudi upoznato s činjenicom da je Srbija pravoslavna zemlja. Zato sam uvek isticala naše verske razlike i nastojala da prenesem deo naše kulture na njih. Iznenađenje su im predstavljali naši običaji i slavljenja krsne slave, kao i činjenica da ne proslavljamo imendan. Razgovori o tim razlikama i upoznavanje sa drugačim običajima su umeli da potraju. Sebe sam doživljala kao ambasadorku naše zemlje, te se trudila da što slikovitije predstavim našu kulturu - objašnjava Mina.

Privatna arhiva/ustupljena fotografija

Dodaje da, kada je reč o Uskrsu, kao jednom od najvažnijih praznika za Srbe, kod katolika ne postoji običaj farbanja jaja i sam Uskrs nema takav religijski značaj kao, recimo, Božić.

- Njihova trpeza i tradicija su skromni za Uskrs. Umesto farbanja jaja, kupuju se čokoladna jaja, a deca uživaju u "lovu" na njih. Međutim, to ne predstavlja neku izuzetnu zanimljivost. Želela sam da im predstavim naš Uskrs, pa sam okupila društvo kod sebe kući kako bismo farbali jaja. Međutim, tada se pred mene postavio nov izazov. Nisam mogla da nađem sve što mi je potrebno da bih Uskrs obeležila kao kod kuće - navodi Mina.

Objašnjava da je, na primer, lukovica koja je ključni sastojak u farbanju jaja gotovo nedostupna tamo.

- Kupovali smo i ljuštili luk, ali balkanski kulinarski trikovi su nedostajali. Ipak, najveće interesovanje su pokazali za takmičenje u tucanja jaja, koje su shvatili veoma ozbiljno. Takođe, želela sam da im predstavim našu hranu, ali bilo je teško nabaviti potrebne namirnice za pripremu proje, ruske salate i slično, jer ih nema u njihovim prodavnicama - napominje Mina.

Privatna arhiva/ustupljena fotografija

S druge strane, kaže, proslava praznika sa decom sa Balkana nije se mnogo razlikovala od kućne atmosfere u Beogradu.

- Okupljali bismo se svi iz bivše Jugoslavije i provodili praznike uz tipične specijalitete i muziku, koja nas je podsećala na dom. U gradovima gde sam studirala, Trstu i Rimu, posebno u Trstu, postojala je velika zajednica Srba, kao i naša crkva, pa su praznici bili obeleženi kao kod kuće, dok se u Rimu manje osećao patriotizam - primećuje Mina u razgovoru za 24sedam.

Ističe da kada studirate u stranoj zemlji, nemate raspust za svoje praznike, ali zato praznike provodite sa kolegama studentima sa svih meridijana. Tako su prošlog Uskrsa sa Minom ovaj praznik proslavili studenti iz Nemačke, Mađarske, SAD, Češke, Rusije i Francuske.

Privatna arhiva/ustupljena fotografija

- Većinu praznika sam provela u biblioteci jer su ispiti bili nekoliko dana pre naših praznika. Naši studentski zadaci preplave nas u tim momentima koji bi trebalo da budu posvećeni nekim drugim stvarima. Nakon razgovora sa našim studentima u inostranstvu, shvatila sam da jedne godine želite da pokažete svima ko smo mi Srbi, dok vam sledeći praznici bude uspomene na porodicu i okupljanje. Moram priznati da otkako sam studentkinja, nijedan praznik nisam proslavila s porodicom, i to mi zaista nedostaje. U srednjoj školi sam se žalila što ne mogu da slavim s društvom, već moram biti kod kuće s porodicom ili putovati s njima, ali tek sada shvatam svrhu svega toga. Nedavno sam poželela da se okupim s porodicom i čujem sve te glasove na jednom mestu, ali još jedna godina prolazi, a to neće biti moguće. Najbolje se to nadoknadi s društvom koje razume o čemu govorim, ali tek sada počinjem da cenim te trenutke - iskrena je Mina Laković.

Poručuje da uvek moramo da negujemo naše srpsko poreklo.

- Iako je možda nekada lakše ignorisati te dane kako bismo izbegli preveliku nostalgiju i tugu, minimalni gestovi poput farbanja jaja daju osećaj pripadnosti koji ne smemo izgubiti. Pored toga, zahvaljujući društvenim mrežama, uspećemo bar virtuelno da budemo sa svojim najmilijima - zaključuje Mina.

Petar praznike provodi u Finskoj

I Petar Kosijer, iz Beograda, koji je završio master studije biomedicine u Turkuu, u Finskoj, i sada radi kao istraživač saradnik, navodi da se za uskršnje praznike uglavnom okupe sa prijateljima.

Privatna arhiva/ustupljene fotografije

- Obično neko spremi ručak, okupi se društvo, kucamo se jajima, pričamo i uživamo u druženju. Prošle godine sam bio na liturgiji u crkvi, posle čega sam se okupio sa zemljacima i pravili smo roštilj - navodi Petar.

Ističe da su uskršnja jaja neizostavan deo trpeze.

- Otkako sam na studijama, sve ove trenutke provodim daleko od porodice. Zato, ako neko od prijatelja, poznanika organizuje susret, ručak ili okupljanje, trudim se da dođem. Ove godine ću takođe otići na liturgiju za Uskrs - navodi Petar.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi