Dragan Vlahović - kobnog jutra došao je sa osmehom, dao je život za decu u "Ribnikaru"

Velika tuga se i godinu dana kasnije oseti u beloj jednospratnoj kući u naselju Višnjička banja koju je Dragan Vlahović (53), prva žrtva krvavog masakra u "Ribnikaru", sagradio s porodicom.

Otkako je tog 3. maja tuga ušla u njihov dom, njegova majka Kosa, otac Živorad i sestra Ružica obavijeni su njome.

Dragana svi opisuju kao nekoga ko je bio mnogo više od čuvara i zbog koga mnoga deca danas plaču u neverici što ih više neće dočekati na vratima škole.

Ptinstcreen/os-ribnikar.edu.rs

Đaci, ali i roditelji, pamtiće ga po tome što ih je dočekivao i ispraćao svaki dan, a tog 3. maja, "dobri duh sa ulaznih vrata" te vračarske škole došao je raspoložen. Prethodne dane prvomajskog praznika proveo je radeći u svojoj bašti. Nije znao kakav će to kobni dan za njega da bude u "Ribnikaru".

Stradao je baš na mestu gde se svakog dana dobroćudno osmehivao svima koji bi ušli u školu. 

Nesebičan i velikog srca

Na večni počinak ispratilo ga je na stotine ljudi, mladih osoba i učenika ove škole, što samo pokazuje koliko je ubijeni Dragan bio voljen i poštovan.

Jedan od tada najpotresnijih momenata sa sahrane bio je crtež koji su mnogi primetili u koloni, a na kom je Dragan predstavljen kao superheroj.

Sestrić ubijenog Vlahovića istakao je da je Dragan uvek bio vredan, nasmejan i spreman na šalu. 

- Nesebičan i velikog srca. Posebno je bio vezan za decu jer nije imao svoju. Neki sadašnji srednjoškolci su rekli kako ih je čika Dragan ispraćao nasmejan od prvog do osmog razreda. Pokazao je jednu veliku hrabrost šireći svoje ruke, misleći da će uspeti da spreči olovo koje je krenulo na njega i zaštititi mališane. Nemamo pravo da prozivamo Gospoda našeg, dao nam je život, ima pravo i da ga uzme, ali nije trebalo ovako da bude. Sve smo očekivali, ne i ovo. Hvala ti, Bože, na svemu, ali ovo si trebao nekako da sprečiš. Ovoliki odaziv dece govori o veličini Dragana, puni nam srca. Hvala ti što si nam ulepšao detinjstvo i život, radovali smo se svakom susretu sa tobom. Ujko moj, bio si moj treći roditelj. Nisam mogao ni da zamislim da će doći ovaj dan, da ću doći, a tebe nema u dvorištu. Hvala na svemu što si me naučio u životu. Znamo ti i ja što smo sve prošli. Volimo te svi puno, srešćemo se opet. Srbija je zavijena u crno, svi te žalimo. Gde god si se pojavio, sunce je sijalo - kazao je sestrić.

24sedam/R.M.

Takođe, jedan posebno emotivan trenutak bio je kada je pročitano pismo devojčice koja je išla u OŠ "Vladislav Ribnikar".

- Sad više ne moraš da nosiš neudobna odela i kravate koje stežu. To mi je drago. Gledam u tvoje slike i prisećam se osmeha koji nisi skidao sa lica. Osećam da si srećan. A i na vreme si otišao jer ovo više nije mesto za dobre ljude. "Ribnikar" više nikad neće biti isto mesto bez tebe. Sad mi samo ostaju sećanje i naša slika koju su voleo. Oboje ću čuvati zauvek - poručila je devojčica u pismu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi