Oni već 20 godina čuvaju jedan zavet: Grupa „Iskon“ za 24sedam otkriva svoju neverovatnu priču (FOTO/VIDEO)
Posebnu pažnju posvećuju pesmama sa Kosova i Metohije
Muzička grupa „Iskon“ iz Subotice već 20 godina u zemlji i inostranstvu izvodi tradicionalnu muziku sa ovih prostora. Sve je počelo s mladalačkim entuzijazmom i ljubavlju, bez većih ambicija, a završilo se ozbiljnom karijerom grupe koja sada već ima i svoje naslednike u horu „Iskončići“.
Nataša Žeželj
Milanka Nastasović iz grupe „Iskon“, u razgovoru za 24sedam, otkriva kako ovaj sastav čuva zavet koji su jedni drugima dali pre 20 godina, koliko verzija ima pesma „Ruse kose curo imaš“ i kako danas drevnu muziku sa ovih prostora približiti slušaocu u savremenom svetu.
Bili smo jedni uz druge i u radosti i u tuzi
„Iskon“ je osnovan pre nešto više od dve decenije. Odakle ideja da se potpuno posvetite duhovnoj i izvornoj muzici? Da li ste mogli da pretpostavite da ćete uspeti toliko da trajete?
„Iskon" je nastao u periodu studentskih dana za većinu članova grupe. Subotica je grad u kojem su nam se putevi ukrstili, a mesto prvog susreta i upoznavanja bio je crkveni hor Crkve Sv. Vaznesenja Gospodnjeg.
Pročitajte još:
Nismo maštali o velikim uspesima, nagradama, niti su nas ideje o dugoj muzičkoj karijeri opterećivale. Bili smo mladi ljudi, željni druženja, putovanja, dobre muzike, upoznavanja sa kulturnim i muzičkim nasleđem naroda koji žive na našem prostoru, te smo u to vreme pravili tek male, početničke korake u organizaciji velikih godišnjih koncerata.
Miloš Radović
Sve je izgledalo naivno i dečje iskreno, bez velikih proračuna i ambicija. Ali upravo je iz te mladalačke iskrenosti i entuzijazma nastala družina koja je za gotovo četvrt veka nastupala na velikim, svetskim ali i manjim, lokalnim scenama u zemlji i inostranstvu i koja je proživela uspone i padove svakog od nas pojedinčano.
Bili smo jedni uz druge i u radosti i u tuzi. Geografski posmatrano, a samim tim i iz ugla muzičkog nasleđa, članovi „Iskona“ vode poreklo iz različitih krajeva, te se upravo u toj činjenici ogleda bogatstvo ove grupe koja neguje tradiciolnanu muziku.
Iako smo u mladosti stasavali uz neke druge muzičke žanrove, svaki član grupe je u svom genetskom kodu nosio muziku naših predaka, i ta 2001. godina je zapravo bila momenat kada smo se prepoznali i prećutno jedni drugima dali zavet da pesme tradicionalne muzike pokušamo da sačuvamo od zaborava.
Tražili smo nepoznate pesme
Vaš repertoar je sastavljen od pesama s Kosova i Metohije, iz Makedonije i cele Srbije. Više od polovine tog repertoara čine pesme koje niko nikada nije snimao. Na osnovu kojih kriterijuma ih birate i koliko je teško pronaći nove?
Dugi niz godina smo stremili tome da najveći deo našeg repertoara budu pesme koje su širem auditorijumu u potpunosti nepoznate.
Smatrali smo da bi naš uspeh utoliko bio veći ako bi nakon izvesnog vremena pesma zaživela i postala prepoznatljivija. Podsećamo vas da ovde pričamo o periodu kada internet nije postojao u obliku u kakvom je danas, da ste pesmu morali potražiti ili u notnim zapisima ili u arhivi Radio Beograda ili na retko objavljenim audio i video kasetama.
Nataša Žeželj
Pristup terenskim zapisima etnomuzikologa je bio ograničen, raspoloživi izbor pesama oskudniji, a vreme i energija koje biste posvetili odabiru i učenju nove melodije i teksta znatno zahtevniji.
Odabir pesama bi se svodio na to da neko od članova grupe dođe sa već razrađenim predlogom pesme, kojoj bismo posvetili neko vreme uz zajedničko osmišljavanje aranžmana. Postoje pesme koje ni u našoj izvedbi nisu opstale, iz nekog razloga bismo ih napustili, dok neke druge izvodimo dugi niz godina.
I uvek se obradujemo kada vidimo da u publici ima onih koji znaju tekst, do juče nepoznate pesme, koji su voljni da pevaju sa nama i uživaju u davno zaboravljenim melodijama. S vremenom smo u naš repertoar ubacili i poznate tradicionalne pesme koje su zahvaljući internetu popularizovane i koje su već uveliko zaživele u narodu. Zadržavajući originalni tekst i melodiju kroz originalne aranžmane, dajemo iskonski prepoznatiljiv zvuk svakoj pesmi.
Ko će, ako ne mi?
Na koji način i koliko se tradicionalna muzika može približiti savremenom slušaocu koji je stalno izložen potpuno drugačijoj muzici i, čini se, ne toliko prijemčiv za "stare zvuke"?
Svaka medalja ima svoje lice i naličje, pa tako i pozicija današnjeg izvođača tradicionalne muzike.
Možemo samo da zamislimo koliki bi odjek bio da smo u to vreme imali mogućnost da sve naše ideje, vreme i energiju usmerimo ka publici posredstvom društvenih mreža, koje danas pružaju nebrojeno mogućnosti i umetniku daju slobodu i vremenski okvir koji nijedan tradicionalni medij ne može da vam pruži.
Danas nije lako izdvojiti se u moru zanimljivih sadržaja, kada nam sa malih ekrana i telefona iskaču koloritni muzički i video sadržaji. Ipak, mišljenja smo da internet i društvene mreže mogu da se iskoriste u pravcu očuvanja tradicionalne muzike, da se približe mladima i da ostave trag za neke buduće generacije.
Na svima nama, muzičarima, roditeljima, učiteljima, institucijama koje se bave kulturom, jeste da se potrudimo i damo svoj maksimum u očuvanju našeg kulturnog i muzičkog nasleđa, jer ko će, ako ne mi?
Svako vreme ima svoje izazove
Da li je moguće naći pravi spoj između tradicionalne i savremene muzike, i gde se tu može pronaći ono nešto iskonsko, deo našeg identiteta, a na šta često zaboravimo?
Svako vreme ima svoje izazove. Nekad problem može da leži u oskudnosti ponude muzičkog sadržaja, može da bude manji broj izvođača nekog muzičkog žanra, jer komercijalna muzika i estrada pružaju pojedincu veću finansijsku satisfakciju i omogućavaju veću medijsku pažnju.
A opet, problem može da bude i izobilje u ponudi muzičkog sadržaja, pa je potrebno da uključite sve raspoložive filtere i da podignete kriterijume kako biste izdvojili kvalitetan sadržaj od nekvalitetnog. Estetika muzičkog sadržaja koja se plasira kroz medije se iz perioda u period menja. Svedoci smo prolaznosti trendova, ne samo u muzici.
Grupa „Iskon“ je ostala prilično dosledna svom izvornom zvuku. I dalje smo u prilici da probu održimo u prirodi, kraj reke ili u šumi, jer ne sviramo „muziku na struju“. Instrumenti su većinom tradicionalni, a pristup muzici sličan onom koji smo imali pre više od dve decenije.
Vreme koje je pred nama će dati najbolji sud da li smo uspeli da sačuvamo identitet i našu kulturnu baštinu.
Posebnu pažnju posvećujemo pesmama s Kosova i Metohije
Koje pesme najčešće izvodite na nastupima?
Repertoar se sastoji od tradicionalnih pesama s prostora Srbije, Makedonije, Bugarske, Bosne, Mađarske. Posebnu pažnju posvećujemo pesmama s Kosova i Metohije. Zapravo, repertoar naših prvih nastupa se sastojao od pesama ponajviše sa ovog podneblja, pa smo ga s vremenom proširili na zemlje Balkana.
Tokom koncerta se trudimo da publici približimo vremenski okvir u kojem je pesma nastala, da rastumačimo pojedine reči i izraze koji se u pesmi spominju, a koji su zbog dijalekta manje razumljivi.
Možda je ovo prilika i da spomenemo kako ćete na internetu često pronaći oprečne komentare o tome čija je pesma. Istinski poznavaoci muzike će vam potvrditi da se muzika pronosila kroz sela i varošice, iz mesta u mesto, iz jednog kraja nekog regiona u drugi.
Zbog svega toga danas postoje pesme koje imaju svoje verzije, prilično slične a opet različite po ornamentici ili po tekstu koji se peva. Raduju nas susreti s prijateljima i kolegama muzičarima iz susednih zemalja koji neguju tradicionalnu muziku. Na neobaveznim druženjima nakon koncerata, u holu hotela često zasviramo melodije koje svi znamo, po strofu od svake verzije.
Možda i najlepši momenat jednog takvog muzičkog natpevavanja smo doživeli na Evropskom festivalu mladih u Turskoj kada smo, čuvenu pesmu „Ruse kose curo imaš“, pored srpske, čuli u izvedbi naših drugara iz Grčke, Makedonije, Turske i Bugarske. I nismo pokušavali da odgonetnemo čija je verzija starija, koja je lepša. Radovali smo se našem susretu i poznanstvu, našim sličnostima i razlikama.
Muzika Balkana je egzotična
Nastupate kod nas i u inostranstvu, da li postoje razlike u reakcijama domaće i strane publike?
Muzika je univerzalni jezik koji ruši sve granice i učini da se i bez poznavanja teksta sasvim dobro razumemo zahvaljujući energiji, emociji, pogledu, osmehu... Imali smo sreću da nas je tokom poslednje dve decenije muzika odvela do Rusije, Francuske, Turske, Švajcarske, divno nas je prihvatila publika i u Grčkoj, Mađarskoj, ali i u regionu - Makedoniji, Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji, gde tekst koji pevamo ne predstavlja jezičku barijeru.
Profimedia
Muzika Balkana je i te kako egzotična i privlačna za publiku sa svih meridijana. Ako postoji neka razlika koju smo uočili tokom svih ovih godina, to je da domaća publika voli da zapeva sa nama pesme koje su joj više poznate, ili koje su joj u početku bile nepoznate ali ih je zavolela u našoj izvedbi nakon dugog niza godina.
Strana publika na festivalima i scenama pod vedrim nebom ume da zaigra i pokuša da se uhvati ukoštac sa izazovnim neparnim ritmovima Balkana, a ukoliko je koncert u nekom intimnijem, pozorišnom ambijentu, zadovoljstvo prisutnih možete da procenite po osmesima i aplauzu kojim vas nagrade.
"Iskončiči" kao naslednici
Ko je sve u sastavu "Iskona" i da li su "Iskončići" vaši naslednici?
Od osmoro, koliko grupa „Iskon“ danas broji članova, čak nas petoro je iz prve postave grupe osnovane 2001. godine. Ognjen Šućur svira tapan, def, tarabuku i peva prateće vokale, Dejan Anđelović svira frulu i tarabuku, peva glavni vokal u muškim pesmama, Balša Pešikan svira makedonsku tamburu i violinu, a Olja Njaradi i ja se smenjujemo u ulogama glavnog i pratećeg vokala.
U kratkom periodu od osnivanja, već naredne 2002. godine brat i sestra, Nebojša i Bojana Brdarić, bili su gosti na našem velikom godišnjem koncertu, tako da i za njih dvoje možemo reći da su sa nama od samog početka.
Nebojša je danas u stalnoj postavi grupe „Iskon“, svira duvačke insturmente, frule, kaval, jermenski duduk, a i Bojana nam se pridruži kad god se za to ukaže prilika.
Leonid Pilipović, koji svira makedonsku tamburu, u grupu „Iskon“ ušao je 2004. godine, i on je ujedno zaslužan za sjajan dizajn naša dva studijska albuma (drugi album po redu objavljen 2004. godine i četvrti studijski album pod nazivom „Drugovanje“ objavljen 2022. godine). Najmlađi član današnje postave grupe „Iskon“ je Stefan Dimitrijević, koji svira klarinet, frule i kaval.
Dečji hor „Iskončići“ je bio prirodan sled događaja, u želji da se tradicionalna muzika što više približi mladima. Dejan Anđelović, koji je po profesiji prosvetni radnik, a danas obavlja funkciju direktora u jednoj subotičkoj osnovnoj školi, uložio je ne samo svoje vreme i energiju već i pedagoško znanje i umeće da u radu sa decom stvori čitavu plejadu mladih ljudi koji će zavoleti i uspešno izvoditi tradicionalne pesme.
Danas hor „Iskončići“ uspešno radi i nastupa pod vođstvom profesorice Natalije Lukić Lakanović. Hor je bio gost na našem koncertu povodom 20 godina grupe „Iskon“, ali i učestovao na našem poslednjem albumu pod nazivom „Drugovanje“. I ne, ne vezuje nas samo ime, već i ogromna ljubav prema muzici koju izvodimo. Verujemo i nadamo se da će hor „Iskončići“ nastaviti sa svojim radom i kada grupa „Iskon“ bude posustala pod stare dane.
Lepa komunikacija sa publikom
Gde vas možemo videti i slušati u narednom periodu?
Naredna prilika za susret sa publikom je prvi vikend nakon praznika. Naime, u subotu 11. maja u večernjim satima grupa „Iskon“ će održati koncert na Zlatiboru, u okviru Prvog sajma poljoprivrede i ruralnog turizma 2024.
Najavu svih koncerata i nastupa publika može da prati na stranici grupe „Iskon“ na Fejsbuku i Instagramu.
Srećni smo što imamo lepu komunikaciju sa publikom, kako na koncertima, tako i putem društvenih mreža koje nam omogućuju neposredni kontakt sa svima koji vole tradicionalnu muziku i sve što naša grupa radi više od dve decenije.
Praznici su prilika da zastanemo
Šta biste na kraju poručili našim čitaocima povodom Uskrsa i uskršnjih praznika?
Čitaocima portala 24sedam želimo da praznične dane provedu sa svojim najmilijima, da se raduju i proslavljaju praznik nad praznicima. Želimo svima dobro zdravlje, mir i blagostanje. Praznici su prilika da zastanemo i promislimo da li smo danas bolji nego što smo juče bili.
Da se potrudimo da budemo bolji supružnici, roditelji, bolji prijatelj, komšija, sunarodnik, da budemo bolji čovek. Od nas i našeg odnosa prema sopstvenom nasleđu zavise naše životne vrednosti, kultura, identitet.
Neka je srećan i blagosloven Uskrs! HRISTOS VASKRSE!
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari