Gde se čuvarkuća baca u vodu, a gde zakopava u mravinjak? Etnolog otkriva: "Noć pre Velikog petka voda ne teče, vetar ne duva"

Vaskrs je praznik koji obiluje raznovrsnim običajima širom sveta, a posebno je interesantno kako se ti običaji razlikuju po regionima čak i unutar iste zemlje. U Srbiji, razlike u vaskršnjim običajima mogu se pratiti sve do prethrišćanskih vremena, što je rezultiralo bogatstvom tradicija koje su se stopile sa hrišćanskim elementima.

Za etnologa Aleksandra Repedžića i njegovu saradnici Anđelu Đermanović znalci umeju da kažu da su među malobrojnima koji tako dobro poznaju običaje i verovanja iz našeg podneblja, posebno vaskršnje. Upravo njih dvoje su za 24sedam govorili o tome da mnoge od tih tradicija potiču iz prethodnih vekova i da svaki kraj ima svoju specifičnost, ali su sa nama podelili možda i najinteresantnija verovanja.

Foto: Privatna arhiva

- Prvo, jaja se ne farbaju istog dana u svim delovima Srbije – u severoistočnoj Srbiji, Majdanpeku i okolini farbarbaju se petkom, u Babušnici subotom, za Pirot je karakteristično da se farbaju četvrtkom. U ovom delu zemlje ofarbana jaja se inače nazivaju peraške. Takođe postoje razlike i u tome kako se postupa sa čuvarkućom,  prvim ofarbanim jajetom koje se čuva godinu dana. U Ponišavlju se čuvarkuća stavi u zemlju ili baci u vodi, da bi sve išlo napred kao što teče voda. U nekim krajevima jaje koje se čuva godinu dana stavlja se u mravinjak. Takođe, u Ponišavlju prvo crveno jaje ne sme žena da izvuče nego uvek neko drugi, da ne bi imala problema sa odlivom. Razlike u običajima koji okružuju Vaskrs predstavljaju zapravo prethrišćanski sloj koji vidimo jer su dodati elementi koji nemaju veze sa samim hrišćanstvom - rekao nam je Repedžić.

Običaji u vezi s Vaskrsom protežu se kroz celu nedelju pre samog praznika, simbolizujući početak novog ciklusa u prirodi. Kao što je Hristos vaskrsao, tako i priroda oživljava nakon zime, što se simbolično prikazuje kroz jaje kao simbol novog života i obnovljenog početka. Zato jaje zauzima centralno mesto u uskršnjim običajima širom Srbije.

Veliki četvrtak: Isus je darovao lek besmrtnosti

Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike nedelje kada je ustanovljena sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.

Na taj dan Isus Hrist nam je darovao lek besmrtnosti, da se uvek sećamo njegovih spasonosnih stradanja i našeg spasenja.

Antonio Ahel/ATAImages

Crkva na ovaj dan razlikuje četiri događaja: prvo - umivanje nogu apostolima, drugo - svetu tajnu evharistije lomljenja hleba i davanja vina u vidu tela i krvi Gospodnje, zatim se sećamo natprirodne Hristove molitve i na kraju izdaje.

Veliki petak: Vode prestaju da teku, a vetar da duva

Veliki petak, poznat i kao Raspeti petak ili, u nekim regionima, kao Rasporiti petak, obeležava se neposredno pred Vaskrs. Za vernike, to je dan od velike duhovne važnosti, posvećen sećanju na Hristovo raspeće.

Antonio Ahel/ATAImages

- Ovaj dan karakteriše strogi post, a tradicija kaže da starije generacije nisu kuvale obroke, osim koprive. To je iz poštovanja prema Hristovim ranama, pa se izbegavalo upotrebljavanje eksera i igala kako bi se izbegla mogućnost dodatne povrede. Prema verovanju, u gluvo doba noći zemlja se trese, vode prestaju da teku, a vetar prestaje da duva - simboličan prikaz prirode koja odaje počast Hristovom stradanju. Tradicija bojenja jaja je takođe prisutna, a domaćice obično rano ujutro oboje jaja, stavljajući na svako beli krst pomoću voska. U nekim regionima, jaja se boje u žuto, a potom u crveno za subotu. Jaja su simbol novog života i običaj je omrsiti njima članove porodice na Vaskrs. Uoči Velikog petka, verovalo se da su činjarice podmetale čini, pa je bilo opreza da se ne nagazi na njih. Verovanje kaže da ako padne kiša tog dana, to može značiti lošu berbu šljiva - objasnila nam je Anđela Đermanović.

Za mnoge, Veliki petak je dan duboke duhovnosti i molitve, a po verovanju, smrt koja nastupi na ovaj dan vodi dušu u raj.

Velika subota: Učinite dobro delo!

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, Strašna subota, Zavalita subota ili Dugačka subota.

Prema predanju, Hristos je na Veliku subotu, telom u grobu, a dušom u hadu, razrušio vrata pakla. Velika subota je jedina subota u godini kada se posti na vodi. Hristos je prema verovanju Veliku subotu proveo u hadu, zbog čega vernici taj dan provode u molitvi i tišini.

Antonio Ahel/ATAImages

Dan posle raspeća, u subotu, prema predanju, došli su prvosveštenici i fariseji kod rimskog prokuratora Pontija Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Čisti se kuća, sprema odeća, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manje kolačiće. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.

Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi "nekome krenulo"

Odakle kod pravoslavca uskršnji zec

Pored paganskih običaja koji potiču iz ovih krajeva postoje i oni koji dolaze iz drugih delova Evrope. Primera radi, uskršnji zec, koji se odomaćio kao jedan od simbola Vaskrsa i u Srbiji, potiče iz Nemačke.

- Vaskršnji zeka pojavljuje se u 17. veku, ali je vezan za Kelte i za tradiciju koja prethodi hrišćanstvu. Zec je prihvaćen kao simbol plodnosi i to je usvojila cela Evropa, uključujući i nas. Pri tome, taj prodor simbola sa strane dolazi sa širenjem medija. Uz to, i potrošačka kultura u tome nalazi svoje mesto, pa danas vaskršnji zeka deli i poklone, dok je prvobitno, navodno, skrivao jaja, koja su deca potom tražila - kaže Repedžić.

Profimedia

Za Vaskrs se kaže da je najradosniji hrišćanski praznik jer predstavlja pobedu života nad smrću, svega što je dobro nad zlim.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi