Ovo su najznačajniji običaji za Vaskrs: Nemojte zaspati pre ponoći, dete dodirnite crvenim jajetom

Uskrs je najveći hrišćanski praznik, dan Hristovog vaskrsnuća. Vaskrs pada u vreme ponovnog buđenja prirode, kada sunce posle zimske ravnodnevice ponovo dobija svoju snagu.

Kod vernika koji Uskrs slave po julijanskom kalendaru, Uskrs se naziva i Vaskrs.

Vuk Karadžić, u svom “Rječniku”, za glavni naziv ovog praznika uzeo je Vaskrsenije, ali pominje i druge nazive - Vaskrsenje, Uskrs, Vazam, Veligdan. U njegovoj zbirci poslovica, u jednoj se sreće prvi navedeni naziv, a u dve - Uskrs.

Srpski narod za Vaskrs, ali i dane koji slede posle njega, ima svoje običaje. Neki su zaboravljeni, ali u mnogim delovima Srbije neki se i danas primenjuju. U dugoj hrišćanskoj tradiciji, ovi običaji, prema narodnom verovanju, donose sreću, zdravlje i blagostanje čitavoj porodici.

Profimedia

Neki od običaja su:

• Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a na spavanje ne treba otići pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu;

• Ujutru se valja umiti vodom u kojoj su potopljeni dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje;

• Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine;

• Prvo se omrsiti vaskršnjim jajetom;

• Na Uskrs, rano ujutru ljudi su odlazili u crkve na jutrenje; U Rusiji je bio običaj da ako se neko uspava i ne dođe na jutrenje u crkvu idu po njega, polivaju ga vodom, ili ga bacaju u reku. U 17. veku, Sinod Ruske crkve je posebnim ukazom zabranio sprovođenje ovog običaja, koji je dovodio i do smrtnih stradanja ljudi. Posle ručka ljudi su se okupljali kod crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo);

• U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima.

• Ako Uskrs padne pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso;

• Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjakom), koje su razmenjuju sa prijateljima;

• Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove;

• Na drugi dan Uskrsa, koji se zove Pobusani ponedeljak, ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje (da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Isusa Hrista). Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.

U Šumadiji, bila je tradicija da se pričest obavi u prirodi, tako što će se pojesti pupoljak leske ili glogov list, i otići na ispovedanje.

U istočnoj i južnoj Srbiji ovaj običaj nazivao se "komkanje". Po njemu, pre ručka su se u vinu potapali drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača. Svi ukućani trebalo je da popiju tu "komku" i da potom preskaču sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.

Farbanje jaja

Bojena jaja se pominju prvi put u 12. veku, a kod nas tek negde u 16. veku.

Profimedia

Narod je postanak ovog običaja smestio još u vreme Hristovog vaskrsnuća. Postoji više legendi o ovome, a spomenućemo samo neke. Po jednoj legendi, kada je Isus Hrist sahranjen, njegova majka, Deva Marija, izašla je na grob i tamo ostavila nekoliko obarenih belih jaja.

Кada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hrišćani farbaju jaja crvenom bojom. Opet, druga legenda govori kada je Hrist vođen da ga razapnu na krst, narod je tom prilikom bacao na njega kamenje, koje se pretvaralo u crvena jaja.

Još jedna od legendi govori o Mariji koja je išla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, a na poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla "Hristos vaskrse" i sva jaja su postala crvena.

Uskršnji zeka

Uskršnji zec takođe je simbol plodnosti. Iako se ne spominje u Bibliji. s vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa. A ako se pitate zašto baš on nosi kokošija jaja, odgovor verovatno leži još u antici gde je zec zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja.

Profimedia

Takođe, u anglosaksonskim narodima zec je predstavljao zemaljsko otelotvorenje boginje plodnosti Estre. Iako nije imao veze s crkvom, bio je toliko utkan u narodne običaje da ga je s vremenom i ona prigrlila, pa se od 1690. godine spominje i u hrišćanskim spisima. S Uskrsom su ga prvi počeli povezivati Nemci, stotinak godina pre toga.

Vatra

Iz paganskih običaja crkva je prihvatila i paljenje vatre na Vaskrs i samim tim dodala mu novo značenje. Paljenje vatre u uskršnjoj noći takođe simbolizuje vaskrslog Isusa. Nekada se sa blagoslovenog ognja ispred crkve u kuću unosio žar ili živa vatra, čime je trebalo osigurati sreću i blagostanje, a u nekim podnebljima se njime obnavljala kućna vatra koju ljudi održavaju sve do sledećeg Vaskrsa.

Profimedia

U nekim lokanim zajednicama u Srbiji još uvek se pred Vaskrs grade velike lomače, koje se pale u uskršnjoj noći i služe kako bi se meštani okupili na jednom mestu i zajedno uz druženje obeležili ovaj pravoslavni praznik.

Svi ovi praznici i običaji uz njih, proslavljaju se i izvode u želji da se osiguraju zdravlje, berićet i napredak u budućnosti.

U tu svrhu se i izvode sve te radnje: mesi se kolač, razbijaju se jaja, umiva vodom u koju je stavljeno crveno jaje... Sve to u našoj narodnoj religiji ima određenu simboliku i dubok magijski smisao.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi