Kakav vam je to posao da kopate tuđa groblja?! Antropolog otkriva: Ljudi su lečili migrenu bušenjem lobanje!
Ilija Mikić je fizički antropolog koji je doktorirao na temu Viminacijuma, gde radi već godinama
Dočekao nas je u svojoj laboratoriji, okružen lobanjama, skeletima i kostima. Upravo je završavao najnoviju studiju o DNK poreklu Srba i lokalnog stanovništa, što ste mogli da čitate u jednom od naših prethodnih intervjua.
Međutim, ovaj put smo želeli da popričamo sa Ilijom o pitanju koje se retko postavlja antropolozima, a tiče se specifičnosti njihovog posla. Kakav odnos imaju prema skeletnim ostacima ljudi na kojima rade i da li se plaše sujeverja, kao što su legende o kletvama pratile otkopavanje grobnica egipatskih faraona, na primer.
“Ja lično se trudim da taj skelet koji nađemo bude metodološki ispravno tretian, a sa druge strane, to verovanje u našem kraju postoji, pogotovo u ovom kraju gde se mi nalazimo. Viminacijum i okolina gde meštani i dan danas sa velikom dozom skepse na nas gledaju i pitaju "kakav vam je to posao kad kopate tuđa groblja?". Nije uopšte lako ponekad izboriti se sa time, ali svakako da tim profesionalnim odnosom dajemo novu važnost toj osobi koju analiziramo. Takva istraživanja doprinose ne samo našoj nauci, nego i svetskoj nauci”, objasnio je Mikić u emisiji “24sedam sa Marom”.
Viminacijum je veoma specifična arheološka lokacija, s obzirom na to da su iznad većine nekadašnjih gradova Starog Rima danas izgrađena moderna naselja, pa je istraživanje umnogome onemogućeno. Na mestu Viminacijuma su oranice, pa stručnjaci mogu nesmetano da kopaju i pronalaze mnoge vredne artefakte iz tog vremena.
Pročitajte još:
Od osnivanja, Viminacijum je bio rimski vojni logor, IV Flavijeve i VII Klaudijeve legije. Vremenom je uzdignut na status municipija, sa širokom autonomijom kovanja sopstvenog novca.
24sedam/Nenad Vujanović
Na teritoriji Viminacijuma pronađeno je oko 14.000 grobova, sa oko 20.000 skeleta, što je jedinstven primer u svetu. Zanimljivo je da većina uzroka smrti na Viminacijumu, iako je bio vojni logor, nije bila nasilna.
Ilija u svojoj laboratoriji ima sačuvanu lobanju čoveka koji je stradao od oružja.
“Uzrok smrti može da se vidi na lobanji, gde je oštrim oružjem nanesena smrtonosna povreda na desnoj parijetalnoj kosti (temena kost). S druge strane, na levoj parijetalnoj kosti vidimo depresijsko udubljenje nastalo od povrede, tako da ovo je jedan od tih retkih slučajeva nasilne smrti u Viminacijumu”, objasnio je voditeljki Mariji Atanasković.
Od čega su onda ljudi umirali pre 2000 godina u Viminacijumu? Uglavnom od napornog rada, loše socio-higijenske situacije i siromašne ishrane. Zanimljivo je da su tumori bili retki, čak iako ih je neko imao, bili su benigni, a da skoro niko nije imao problema sa karijesom.
Prosečni životni vek žena je oko 30 godina i bio je kraći nego kod muškaraca. Žene su uglavnom umirale u reproduktivnom dobu, može se pretpostaviti da je smrtnost na porođajima bila veća.
Muškarci su u proseku živeli nešto duže, oko 35 godina.
Zanimljivo je i da su glavobolje lečili doslovnim bušenjem lobanje, odnosno trepanacijom, posle čega su “pacijenti” ipak uspevali da žive još neki period, jer se na tom mestu vide tragovi srastanja kosti.
Šta se iz ostataka može “pročitati” ako je skelet bio kremiran, da li je uvek lako odrediti pol i kako znaju čime se osoba bavila, saznaćete ako pogledate novu epizodu emisije “24sedam sa Marom”.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i videa, bez navođenja izvora, autora i embedovanja epizode sa YouTube kanala 24sedam tv.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari