Trećina žena čini sastav nove vlade: Ovih 10 dama danas su glavna tema u Srbiji

Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević danas je naveo predloge imena članova nove Vlade Srbije, a među njima se nalazi čak 10 žena.

Od 31 ministra, u novoj Vladi Srbije biće čak 10 žena, poput Irene Vujović, Slavice Đukić Dejanović i Dubravke Đedović Handanović, ali i neka nova imena - Adrijana Mesarović i Jelena Žarić Kovačević.

Adrijana Mesarović - ministarka privrede

novisad.rs

Adrijana Mesarović rođena je u Novom Sadu 1981. godine, gde i danas živi i radi. 

Osnovno, srednje i visoko obrazovanje završila je i stekla u svom rodnom gradu, a kao master ekonomije svoje profesionalno usmerenje posvetila je radu u oblasti bankarstva, finansija, računovodstva, poreske politike, ekonomije, finansijskog restrukturiranja i konsolidacije poslovanja u preduzećima sa privatnim kapitalom i javnim preduzećima.

Desetogodišnju karijeru u bankarskom sektoru započela je 2008, najpre kao asistent menadžer za projektno finansiranje i dokumentarne poslove sa velikim klijentima u Odeljenju za devizne aranžmane u Direkciji za poslovne aranžmane u Sektoru za korporativno bankarstvo, a zatim kao asistent menadžer odnosa sa korporativnim klijentima u Odeljenju za dinarske aranžmane u Direkciji za poslovne aranžmane u Sektoru za korporativno bankarstvo. Sa stažom na radnom mestu saradnika u Odeljenju za velika preduzeća u Sektoru za rad sa privredom započinje 2010. godine. 

Deo je radnog tela Gradonačelnika za realizaciju postupka rekonstrukcije objekta Sportskog i poslovnog centra Vojvodina, kao i projekta od posebnog značaja, projekta izgradnje novog mosta - obilaznice oko Novog Sada. Član je Radne grupe Grada Novog Sada za implementaciju Smart city i deo tima za izradu Akcionog plana Green city u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Imenovano je lice ispred Grada Novog Sada za realizaciju projekata u okviru Programa Srbija 2025. U okviru Tima za investicije Grada Novog Sada imenovana je na mesto predsednika, u okviru kog sa još sedam članova iz javnog sektora radi na strateškim projektima za razvoj Grada.

Tokom nepunih 15 godina radnog iskustva, kako u privatnom sektoru i sektoru bankarstva, tako i u javnom sektoru Grada Novog Sada, stekla je značajno iskustvo u oblasti ekonomije i finansija, kao i u procedurama neophodnim za realizaciju najznačajnijih projekata u okviru kojih značajan udeo imaju međunarodni projekti.

Irena Vujović - ministarka za zaštitu životne sredine 

Jovana Rošul

Irena Vujović rođena je 1983. godine u Beogradu. Diplomirani je ekonomista–master.

U Srpskoj naprednoj stranci je od 2008. godine. Članica je Predsedništva i predsednica Nadzornog odbora SNS.

Tokom svoje političke karijere u dva mandata je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije, 2012. i 2014. godine.

Za vreme obavljanja dužnosti narodne poslanice bila je članica Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, predsednica Odbora za spoljne poslove (u drugom mandatu), kao i šefica stalne delegacije Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje i predsednica Grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom.

Od 2014. do 2016. bila je pomoćnica gradonačelnika Beograda za oblast društvenih delatnosti.

Na čelu je Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda od osnivanja ovog tela 2015. godine.

Od 2016. do 2020. bila je predsednica Gradske opštine Savski venac.

Na dužnost ministarke zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije prvi put je stupila 28. oktobra 2020. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Dubravka Đedović Handanović - ministarka rudarstva i energetike

Foto: Tanjug/Emilija Jovanović

Dubravka Đedović Handanović rođena je 1978. godine u Beogradu. Diplomirala je bankarstvo i finansije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a magistrirala finansije i menadžment na SDA Bocconi  univerzitetu u Milanu i UCLA Anderson školi menadžmenta u Los Anđelesu.

Objavila je nekoliko naučnih radova na temu javno-privatnih partnerstava i projektnog finansiranja u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu i gost je predavač na master studijama University College London.

U Vladu Republike Srbije donela je bogato 18-godišnje međunarodno iskustvo finansiranja velikih korporacija, investicija i projekata iz oblasti energetike, transporta, telekomunikacija, inovacija i drugih industrija, ali i iskustvo u finansiranju malih i srednjih preduzeća, koja su stub nacionalne privrede.

Pre karijere u bankarstvu, radila je u medijima i komunikacijama.

Govori engleski, francuski, italijanski i ruski jezik.

Maja Popović - ministarka pravde

Tanjug/Ministarstvo pravde/Zoran Nikolić

Maja Popović rođena je 17. marta 1972. godine u Beogradu. 

Osnovnu školu završila je u Beogradu, a srednju školu u Španiji - na engleskom koledžu Baleares international school, gde se nastava održavala na španskom i engleskom jeziku, gde je bila đak generacije.

Pravni fakultet u Beogradu upisala je 1989. i isti završila u roku, u 21. godini. Te godine bila je najmlađi svršeni student na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Pravosudni ispit položila je 1996. godine u Ministarstvu pravde Republike Srbije.

Od oktobra 2014. godine bila je zaposlena u Bezbednosno-informativnoj agenciji, gde je bila raspoređena u upravi za međunarodnu saradnju – odeljenje za kontakte sa stranim bezbednosno-obaveštajnim službama i institucijama - grupe Amerika i Evropa, kao glavni inspektor.

Nakon toga je raspoređena u Upravu za ljudske resurse, sistemsko pravne, imovinske i stambene poslove, na mesto načelnika odeljenja za sistemsko pravne, normativne,  imovinsko pravne i stambene odnose.

Od avgusta 2015. raspoređena je na mesto šefa kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije, a od februara 2018. na mesto savetnika direktora Bezbednosno-informativne agencije. Od oktobra 2020. godine je raspoređena na mesto specijalnog savetnika direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Govori engleski, španski, italijanski i francuski jezik.

Jelena Žarić Kovačević - ministarka za upravu i lokalnu samoupravu

Printscreen/Facebook

Jelena Žarić Kovačević rođena je 2. maja 1981. godine u Nišu, član je Srpske napredne stranke i bila je narodna poslanica.

U Nišu je završila osnovnu i srednju školu i diplomirala na Pravnom fakultetu, gde je kasnije stekla i zvanje master pravnih nauka.

Po zanimanju je advokat i u struci je radila do 2012. godine, kada je postala zamenica sekretara Skupštine Grada Niša. Bila je direktorka Odbojkaškog kluba "Niš". Godine 2016. dala je ostavku na funkciju sekretara Skupštine jer je postala predsednik Gradske izborne komisije.

Godine 2012. postala je narodna poslanica i to je bio njen prvi mandat. Nakon redovnih parlamentarnih izbora u junu 2020. godine, iako se u javnosti pominjala kao kandidat za ministarsko mesto u Vladi, potvrđen joj je drugi mandat narodnog poslanika, a od 1. avgusta 2022. po treći put je u poslaničkoj klupi.

U Narodnoj skupštini  bila je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i zamenik članova u Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odboru za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odboru za zdravlje i porodicu.

Takođe, bila je zamenik člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i predsednik u grupi prijateljstva sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Slavica Đukić Dejanović - ministarka prosvete 

TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIĆ

Slavica Đukić Dejanović rođena je 1951. godine u Rači. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske i doktorske studije i specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

U sedam mandata bila je poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Od 2012. do 2014. godine bila je ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije.

Najveći deo karijere provela je kao redovna profesorka, šefica Katedre za psihijatriju i prorektorka za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu. Od 1982. godine, u nastavi je na predmetu "Psihijatrija" na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Bila je najmlađa žena doktorka medicinskih nauka u Šumadiji i osnivačica je dnevne Psihijatrijske bolnice.

Obavljala je funkciju direktorke Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine, a od 2014. do 2016. bila je direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu.

Od avgusta 2016. do oktobra 2020. obavljala je funkciju ministarke bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužene za demografiju i populacionu politiku.

Od oktobra 2020. obavljala je funkciju specijalne savetnice u Vladi Republike Srbije zadužene za implementaciju Agende UN za održivi razvoj do 2030. godine.

Članica je Udruženja psihijatara Srbije, a obavljala je i funkciju predsednice ovog udruženja u dva mandata.

Članica je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja.

Jelena Begović - ministarka za nauku, inovacije i tehnološki razvoj

TANJUG/ JADRANKA ILIC

Jelena Begović je rođena 1970. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završila je u rodnom gradu. Upisala je smer Hemija za istraživanje i razvoj na Hemijskom fakultetu, ali je nakon prve godine prešla na Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

Tokom studiranja provela je i dve godine na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Kanadi, nakon čega se vraća u Srbiju, gde je diplomirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Od 1998. zaposlena je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu. Magistrirala je 2002. godine, a 2008. odbranila doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne genetike na Biološkom fakultetu. Od 2018. ima zvanje naučnog savetnika.

Na samom početku  pandemije, 2020. godine Vlada Republike Srbije ju je imenovala za koordinatora projekta razvoja i izgradnje laboratorija Vatreno oko u Beogradu i Nišu, koje su započele rad u 2020, i na taj način je doprinela jačanju kapaciteta Srbije u testiranjima tokom pandemije.

Uz podršku države, 2021. godine uspostavila je Centar za sekvenciranje i bioinformatiku na Institutu i tako omogućila da Srbija počne da formira nacionalnu banku genomskih podataka.

Jedan je od idejnih tvoraca projekta BIO4 kampusa, koji je podržala Vlada Republike Srbije i koji treba da okupi istraživače preduzetnike i kompanije oko jedne ideje, a to je razvoj Srbije kroz razvoj biomedicine i biotehnologije.

Milica Đurđević Stamenkovski - ministarka za brigu o porodici i demografiju 

24sedam/Goran Sivački

Rođena je 21. jula 1990. godine u Beogradu. Završila je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirala na Fakultetu političkih nauka.

Od 2022. godine odbornica je u Skupštini grada Beograda.

Politikom je počela da se bavi vrlo rano. Učestvovala je u stvaranju Srpske stranke Zavetnici, i bila njena portparolka po osnivanju.

Članica je Predsedništva Srpske stranke Zavetnici.

Tanja Miščević - ministarka za evropske integracije

FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Tanja Miščević rođena je 1966. godine u Zemunu, gde je završila osnovnu i srednju školu.

Redovni je profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu na Odeljenju za međunarodne i evropske studije. Diplomirala je na smeru Međunarodni odnosi Fakulteta političkih nauka u Beogradu 1989, magistrirala 1997. godine, a doktorat političkih nauka stekla 2002. na istom fakultetu.

Autor je dve knjige i većeg broja naučnih monografija i članaka iz oblasti teorije i prakse funkcionisanja međunarodnih vladinih organizacija, politike proširenja EU, Procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i odnosa Srbije i Evropske unije.

U periodu od 2005. do 2008. godine bila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije i članica pregovaračkog tima Srbije za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Tokom 2007.  vodila je pregovarački tim Republike Srbije za pregovore za zaključivanje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji između Republike Srbije i Evropske unije.

Bila je potpredsednica Agencije za borbu protiv korupcije u periodu od 2009. do 2011. godine. U periodu od 2010. do 2012. bila je državna sekretarka Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije postavila ju je za šefa tima za pregovore o članstvu Republike Srbije sa Evropskom unijom u avgustu 2013.  i ovu funkciju je obavljala do avgusta 2019. godine. Od novembra 2019. bila je zamenica generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju.

Dobitnica je priznanja Doprinos godine Evropi, nagrade Duga i Ordena viteza za zasluge Francuske Republike.

Govori engleski i ruski jezik.

Tatjana Macura - ministarka bez portfelja 

Tanjug/Vladimir Šporčić

 

Tatjana Macura rođena je 29. aprila 1981. godine, živi u Zemunu, a po obrazovanju je strukovna ekonomistkinja.

U privatnom poslu je od 2007. godine, u oblasti telekomunikacija.

Predsednica je Udruženja Mame su zakon od 2019. godine.

Političku karijeru započela je u pokretu Dosta je bilo, gde je bila članica Glavnog odbora. Ovaj pokret napustila je 2018, i sa grupom kolega osnovala Stranku moderne Srbije. Na funkciji kopredsednice Stranke moderne Srbije bila je od 2018. do 2020. godine.

U 11. sazivu skupštinskom savezu bila je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za prava deteta, i zamenica člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, i jedna od koordinatorki Ženske parlamentarne mreže.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao 22. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat joj je potvrđen 6. februara 2024. godine. U 14. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane.

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi