Rata kredita bolja nego kirija? Odgovor je bez sumnje „da“, ali samo u jednom slučaju

Da li je pametnije zadužiti se na 30 godina za kupovinu stana koji možete da finansijski priuštite ili izabrati rentiranje stana koji vam se dopada? Večita dilema u svetu u Srbiji se i ne smatra dilemom, jer većina će odgovoriti „na prvu“ da je kupovina stana bolje rešenje. Nemci se, kao što smo već pisali, s time ne bi složili, pokazalo je istraživanje, ali ipak je ovo Srbija gde je tržište nekretnina jedino investiciono tržište koje zaista radi.

Međutim, poslednjih godina ova dilema postala je teža i ovde jer cene stanova, i kredita, imaju mnogo duži i veći rast od kirija. Isplativost kupovine stana zavisi od mnogo faktora, uključujući lokaciju, cenu kvadrata…

Čak i da sve to izračunate, i steknete sliku za koliko vam se „investicija isplati“ na kredit (naspram troška davanja kirije) - a u tome vam mogu pomoći razni onlajn kalkulatori, i jedan od njih ima i platforma za oglašavanje nekretnina 4zida.rs - prava „isplativost“ prvenstveno zavisi toga da li će vam stan biti tu kao parking za novac „za ne daj bože“, za rentiranje, ili vam je to „krov nad glavom“, upozoravaju finansijski stručnjaci.

Posebna priča je, a upravo nju potenciraju na razvijenim tržištima u svetu, trošak redovnog i investicionog održavanja. Da li će, na primer, stan i dalje biti u vašem vlasništvu kada bude morao da se kompletno renovira, a to zna da bude papreno. U Srbiji malo ko i da izračuna taj „trošak vlasništva“, a gotovo ga niko ne uzima u obzir kada nekretninu kupuje (osim ako mora odmah da je renovira).

Istao tako, ne možete znati da li je bolje uložiti 100.000 evra u otvaranje svog biznisa ili "betoniranje" istog iznosa u svoj stan. 

Kalkulator sa 4zida kaže da za osobu koja iznajmljuje stan na Novom Beogradu, kupovina stana od 50 kvadrata mogla bi biti isplativa za 16 godina, dok se ista kupovina podstanaru na Voždovcu, zbog drugačijeg odnosa vrednosti stana i troška zakupa, ne bi isplatila ni za 30 godina.

Prema podacima sa sajta 4zida, cene kvadrata na Novom Beogradu se, u zavisnosti od konkretne lokacije u ovoj opštini, kreću od 2.080 do 3.614 evra.

- U proseku je za stan od 50 kvadrata potrebno izdvojiti 142.000 evra. S druge strane, prosečna cena mesečne kirije za tu strukturu stana u ovom delu grada je 760 evra. Na Voždovcu je za kvadrat u novogradnji potrebno u proseku izdvojiti 2.630 evra. Na ovoj opštini je najskuplja lokacija Lekino brdo, gde je kvadrat 2.957 evra, a Medaković i Kumodraž su naselja gde cena kvadrata ne prelazi 2.000 evra. Prosečna cena mesečne kirije na Voždovcu za dvosoban stan je 550 evra - navodi Aleksandra Mihajlović, PR menadžer 4zida.

Na Miljakovcu se oglašene cene kreću od 1.660 evra, koliko je potrebno izdvojiti za kvadrat na Miljakovcu III, do 1.980 evra, na Miljakovcu I. Dakle, za stan od 50 kvadrata je potrebno oko 83.000 evra. Prema računici 4zida, onome ko razmatra kupovinu stana, a trenutno plaća kiriju koja je u ovom naselju oko 350 evra, to se ne bi isplatilo u narednih 30 godina, već eventualno za 35 godina.

Za razliku od Voždovca, Rakovice, pa i Novog Beograda, za kvadrat na Savskom vencu, pre svega u Beogradu na vodi, potrebno je duplo više para, jer je prosečno oglašena cena viša od 4.500 evra. Ukoliko neko želi da bude podstanar u Beogradu na vodi moraće da izdvoji u proseku mesečno 1.300 evra za dvosoban stan. Visinu kirije u Beogradu na vodi ilustruje i podatak o isplativosti kupovine stana na ovoj lokaciji, jer bi se onome ko ga iznajmljuje po tako visokoj ceni kupovina isplatila za samo 12 godina.

Koje su prednosti, a koje mane

Mirjana Todorović iz agencije „Europolis nekretnine“ kaže da ovo pitanje često zahteva individualni pristup, ali da je, ako posmatramo drugoročno, gotovo uvek bolja kupovina. A ako je to stan u kome ćete da živite, tu rasprave praktično i nema.

- Kupovina pruža dugoročnu sigurnost i stabilnost, dok iznajmljivanje može biti fleksibilnije rešenje, posebno za one koji se često sele ili su u prelaznoj fazi života. Prednosti iznajmljivanja uključuju fleksibilnost, manje početne troškove i manje vlasničke obaveze. Relativno lako je promeniti prostor, bez velikih obaveza i investicija. Mane mogu uključivati neizvesnost u dugoročnom smislu i potencijalno povećanje kirije tokom vremena. Dugoročno gledajući ovde je kirija trošak, a ne investicija - kaže Mirjana Todorović.

Ona smatra da je nekretninu bolje iznajmiti za početak, dok se ne definišu životni planovi, mesto ili država boravka, i ne napravi odgovarajuća finansijska konstrukcija za kupovinu nekretnine.

Profimedia

 

- Ne postoji univerzalna formula za izračunavanje isplativosti kupovine nekretnine, ali faktori poput cena nekretnina, cena kirije, visine kamatnih stopa na kredite i dugoročnih ciljeva pojedinca igraju ključnu ulogu. Smatra se da ukoliko izdavanjam nekretnine možete da ostvarite povrat na investiciju tokom 20 godina, kupovina je isplativa. Međutim, ko nekretninu kupuje za rešavanje ličnog ili porodičnog stambenog pitanja, kupovina ima smisla i ako je taj rok nešto duži. Jer nakon 25 godina plaćanja kirije, vi i dalje nemate rešeno stambeno pitanje, za razliku od druge situacije, kada kupite nekretninu i za to vreme plaćate ratu kredita za svoj stan - ukazuje Mirjana Todorović.

Ona napominje da visoke kamatne stope često otežavaju donošenje odluke o kupovini, dok niže kamate mogu olakšati odluku.

- Tokom perioda rastućih kamata i visokih cena nekretnina, isplativost kupovine može biti upitna. Međutim, dugoročno gledajući, i vrednost nekretnine je u blagom rastu, tako da nekretninu treba kupiti onda kad ste u mogućnosti. Novac koji stoji na računima tokom godina sve manje vredi, dok je nekretnina čuvar vrednosti novca ili generator blagog rasta. Pa kad uzmemo u obzir stopu inflacije koja obara vrednost novca, i efektivnu kamatnu stopu na stambeni kredit, shvatimo, nažalost, da je stopa inflacije ipak viša. Ono što je dobro jeste to što banke dozvoljavaju refinansiranje stambenih kredita pod povoljnijim uslovima, pa ako ste i uzeli nepovoljan kredit, to možete promeniti kada se situacija na bankarskom tržištu promeni - objašnjava Mirjana Todorović.

Ona napominje da je dobra vest da je posle perioda vrtoglavog skoka euribora ipak došlo do njegove stabilizacije, i da je konačno u blagom padu i da se već osete fleksibilniji pristupi poslovnih banaka kada su u pitanju stambeni krediti.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi