Vaskrs na Krfu je poseban doživljaj! Iz ova dva razloga bacaju ćupove kroz prozor, a koga ubace u bačvu dobija premiju (VIDEO)

U Grčkoj, Vaskrs se slavi s posebnim entuzijazmom i svečanošću, a ostrvo Krf poznato je po jedinstvenoj tradiciji - bacanju čuvenih botidona kroz prozore.

Kao najveći hrišćanski praznik, Vaskrs se u Grčkoj obeležava sa izuzetnim poštovanjem.

Međutim, na ostrvu Krf tradicija se manifestuje kroz jedinstven običaj bacanja botidona - keramičkih ćupova napunjenih vodom, kroz prozore. Ova tradicija simbolizuje oslobađanje i obnavljanje, te predstavlja vrhunac svečanosti na ostrvu.

Proslava započinje na praznik Cveti, nedelju dana pre Vaskrsa, povorkom Svetog Spiridona. Ova povorka je prilika da se proslavi tradicija i izrazi zahvalnost svecu koji je oslobodio ostrvo od smrtonosne kuge 1629. godine. Svi lokalni bendovi i orkestri učestvuju u događaju, dok se uveče održava svečani koncert Filharmonijskog društva “Mantzaros” u Gradskom pozorištu.

Pred praznik, stanovnici Krfa pripremaju se za Vaskrs obavljajući kupovinu i ukrašavajući grad. Fenjeri u gradu i krst Stare tvrđave osvetljeni su ljubičastom bojom, simbolom Vaskrsa. U utorak se peva himna Kasijanisa, dok se uveče održava muzičko veče “Od golgote do vaskrsenja” u peristilu Gradske palate.

Sredom, gradski hor izvodi crkvene himne na koncertu u Gradskom pozorištu.

 

 

Na Veliki četvrtak, zvonjenje prvog zvona označava početak tradicije bojenja uskršnjih jaja u crveno, simbolizujući Isusovu krv i žrtvu.

U svim crkvama se održava služba svetog stradanja, a u rimkatoličkoj katedrali Duomo postoji običaj da se zapali dvanaest sveća, od kojih se po jedna sklanja nakon čitanja svakog od 12 jevanđelja. Uprkos razlikama u kalendaru, Katolička crkva na Krfu učestvuje u svim događajima Pravoslavne crkve i slavi praznike zajedno, da zajednice ne bi bile podeljene.

Na Veliki petak stanovnike budi zvono. Mlade devojke ukrašavaju epitafe koji se nose u povorkama, prateći određene rituale. Povorke koje izlaze iz svake crkve se na kraju susreću u centru grada. Prva povorka izlazi iz crkve Panagia Spileotissana na Novoj tvrđavi, sa epitafom hrama Pantokrator, a zatim je svi ostali prate. Poslednji i najimpresivniji epitaf katedrale u Krfu, Mitropolis, pojavljuje se u 22 časa u pratnji filharmonijskog orkestra, a svetla na trgu postaju ljubičaste boje, u znak žalosti. 

Foto: Pixabay

Hor i hiljade posetilaca drže visoko upaljene sveće i povorka se iz katedrala penje zidinama ulice Arseniou, prolazi kapiju palate i dolazi do Esplanade i zatim do istorijskog centra grada. Tri glavna orkestra grada sve vreme idu uporedo, jedan svirajući “Adagio” od Albinonija, drugi “Marcia Funebre” od Verdija, a treći “Elegia Funebre” i "Posmrtni marš" od Šopena.

Veštački zemljotres

Događaji Velike subote počinju u šest časova ujutru u Crkvi Bogorodice stranaca (Panagia Kseni), kada dolazi do veštački izazvanog zemljotresa koji bi trebalo da predstavlja zemljotres koji se dogodio nakon Hristovog vaskrsenja. Lokalni orkestri sviraju pogrebne melodije. U 11 časova se celokupna atmosfera menja, zbog proglašenja prvog vaskrsenja, i tada počinje lepota ove ceremonije. Ljudi jedni drugima govore “Hristos anesti” (Hristos vaskrse), a odgovor je “Alithos anesti” (Vaistinu vaskrse). 

Zbog čega se baca botidon

Običaj koji i meštani i posetioci jedva čekaju je bacanje glinenih ćupova (botidona) sa balkona, uz istovremenu glasnu zvonjavu zvona i uz radosnih zvukova orkestra koji marširaju kroz grad. Ne zna se sa sigurnošću odakle potiče ovaj interesantan običaj. Prema jednoj teoriji stanovnici veruju da se na taj način teraju zli duhovi sa ostrva, a prema drugoj, još u drevnoj Grčkoj su ljudi bacali svoje stare ćupove u aprilu, kako bi nove popunili svežim voćem slaveći početak poljoprivredne sezone. Meštani Krfa su ovaj običaj usvojili i on svake godine traje sve duže i sve je glasniji. 

Nakon toga se odvija običaj “mastela” u mestu Pinija, gde se nalazio stari trgovački centar grada. Ovde se par nedelja pre Vaskrsa postavlja velika otvorena bačva (mastela) napunjena vodom, ukrašena palmama i lovorom, i običaj je da svako ko prolazi pored nje mora u nju ubaciti novčić za sreću. Nakon zvona povodom prvog vaskrsenja, jedan Pinijadori (stanovnik Pinije) morao je da uhvati nekog i da ga ubaci u bačvu. Kao nadoknadu, ta osoba bi dobila sve novčiće sa dna bureta.

Od 23 časa do ponoći odvija se najspektakularnija misa kojom se slavi Hristovo vaskrsnuće na pozornici Gornje Esplanade u gradu Krfu, a takođe i sva ostala mesta na ostrvu imaju svoje ceremonije. Na trgu se nalazi više hiljada ljudi, a kada biskup zapeva “Vaskrsli Hrist”, nebom se prolamaju vatrometi. Proslava se nastavlja do kasno u noć, sa specijalitetima kao što su supa tsilichourda, uskršnja torta fogatsa, uz obilje vina.

Foto: Pixabay

Vaskršnja nedelja se provodi sa porodicom i obeležava se svečanim ručkom. Nekada se uskršnji ručak sastojao od supe od jaja i limuna (avgolemono) i dve-tri vrste mesa, a jagnje se peklo na drugi dan Vaskrsa, ali danas se uglavnom peče prvog dana, na velikom ražnju. U nedelju po podne se odvijaju različite proslave praćene povorkama ikona i relikvija na različitim delovima ostrva, tako da su tradicionalna sela na Krfu najbolja mesta za uživanje u svečanostima na Vaskršnju nedelju.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi