Da li će Gaza dokrajčiti Bajdena? Kako studentski protesti u SAD mogu uticati na novembarske izbore

Politika američkog predsednika Džozefa Bajdena i demokrata prema Izraelu, koja je navela hiljade studenata širom zemlje na proteste, mogla bi da utiče na glasanje mladih na predstojećim izborima i da ugrozi njegove šanse za reizbor, upozoravaju stručnjaci.

Hiljade studenata na univerzitetima širom SAD pridružilo se propalestinskim skupovima i logorima pošto je tokom izraelskog rata u Gazi ubijeno više od 34.000 ljudi.

Neki od protesta počeli su kao poziv da se podstaknu univerziteti da odustanu od ulaganja u kompanije koje pružaju oružje i opremu izraelskoj vojsci. Ali kako je Bajdenova administracija nastavila da u velikoj meri podržava Izrael, predsednik je sve više bio u fokusu kritika mladih ljudi.

Ankete pokazuju da je podrška mladih Amerikanaca Bajdenu značajno opala od 2020.

S obzirom na to da Bajden malo zaostaje za rivalom Donaldom Trampom u nekoliko ključnih država, to je glasački blok koji aktuelni lider ne može sebi da priušti da izgubi.

- Prava pretnja Bajdenu jeste da mlađi birači, posebno birači sa fakultetskim obrazovanjem, neće glasati za njega na izborima - rekao je Džonatan Cimerman, profesor istorije obrazovanja na Univerzitetu u Pensilvaniji.

Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong

- Ne bih očekivao da demonstranti u kampusima glasaju za Trampa, skoro niko od njih neće. To nije opasnost ovde. Opasnost je mnogo jednostavnija: da jednostavno ne glasaju - dodao je.

Izlaznost i druge zamke

Izlaznost bi mogla biti ključna za pobedu Bajdena na izborima u novembru, s obzirom na privrženost Trampove baze, a postoje znaci da Bajdena rešavanje situacije u Gazi već košta podrške.

U Viskonsinu, koji je Bajden osvojio sa samo 21.000 glasova 2020. godine, više od 47.000 ljudi nije glasalo ni za jednog kandidata na državnim demokratskim predizborima, u znak protesta protiv podrške vlade Izraelu. Pre toga više od 100.000 birača na primarnim izborima Demokratske stranke u Mičigenu glasalo je za "neposvećene". Bajden je osvojio ovu državu sa samo 154.000 glasova pre četiri godine.

Bajden je pobedio u Pensilvaniji sa sličnom malom razlikom, a prosečne ankete pokazuju da trenutno zaostaje za Trampom u državi, iako za manje od dva procenta. Protesti u kampusima na Univerzitetu u Pensilvaniji i Univerzitetu u Pitsburgu verovatno su zabrinuli Bajdenovu kampanju.

- U državama kao što je Pensilvanija razlike će biti tako male, a moguće je i da nekoliko hiljada ljudi neće izaći na izbore ili da će glasati za nekog trećeg kandidata, što može preokrenuti razultat na ovaj ili onaj način - rekao je Cimerman.

Profimedia

Anketa Harvarda u aprilu je pokazala da Bajden vodi u odnosu na Trampa za osam procenata među mladima od 18 do 29 godina, što je manje u odnosu na 23 odsto prednosti koju je imao u isto vreme 2020. U istom istraživanju 51 odsto mladih Amerikanaca rekli je da podržava trajni prekid vatre u Gazi, dok je samo 10 odsto reklo da mu se protivi.

Slično je utvrdio i Harvard. Skoro 60 odsto mladih od 18 do 29 godina reklo je da je zemlja "na pogrešnom putu". Samo 9 odsto veruje da se stvari "generalno kreću u pravom smeru“.

U utorak je čak i Koledž demokrata Amerike, centristička organizacija koja podržava Bajdena, kritikovao sopstvenu stranku.

- Svakog dana kada demokrate ne uspeju da se ujedine za trajni prekid vatre, rešenje sa dve države i priznanje palestinske države sve više mladih se oseća razočarano u stranku - navodi se u saopštenju grupe.

Mač sa dve oštrice

Bela kuća je istakla da je Bajden "ponovio jasno" protivljenje Izraelu da napadne grad Rafa u Gazi, gde se sklonilo oko 1,4 miliona Palestinaca, u razgovoru sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom tokom vikenda.

Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong

Administracija je saopštila da je Bajden takođe "ponovo potvrdio svoju čvrstu posvećenost bezbednosti Izraela". To je usledilo nakon što je Bajden rekao da osuđuje "antisemitske proteste", iako je predsednik dodao da "takođe osuđuje one koji ne razumeju šta se dešava sa Palestincima".

Cimerman je rekao da je "najočigledniji" presedan za studentske proteste koji su uticali na izbore bio 1968. godine, kada je Lindon Džonson odustao od kampanje za reizbor zbog protesta protiv rata u Vijetnamu. Ti protesti, koji su počeli 1965. godine, nisu bili jedini razlog zbog kog je Džonson odustao od predizbornih izbora demokrata, istakao je Cimerman, ali su odigrali veliku ulogu.

Pokret iz vijetnamske ere prerastao je u nešto mnogo većeg obima od trenutnih demonstracija, iako sa stotinama uhapšenih studenata do sada postoje dokazi da pokret raste, a prema Studentima za pravdu u Palestini, zagovaračkoj grupi, postoje više od 50 kampova na univerzitetima širom SAD.

- Oštar odgovor na proteste u suštini ih neće umanjiti. To će samo podostaći proteste i ojačati ih, jer onda to postaje pitanje slobode govora - rekao je za "Gardijan" Ralf Jang, profesor istorije na Univerzitetu Templ čiji se rad fokusirao na protestne pokrete u SAD.

Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong

Ako se protesti protiv ponašanja Izraela i protiv Bajdenove sposobnosti ili spremnosti da ukroti Izrael nastave, to neće biti problem za Trampa. U anketi Galupa u martu, 71 odsto republikanaca je reklo da odobrava "vojnu akciju koju je Izrael preduzeo u Gazi", u poređenju sa samo 36 odsto demokrata.

- Glavne negativne posledce osetiće demokrate. Ono što je Bajdenu potrebno da bi pobedio jeste veoma veliki odziv demokrata. Ako izgubi čak 10 odsto demokratskih glasova, pa čak i ako to ne pripadne Trampu, mislim da su male šanse da Bajden bude ponovo izabran - rekao je Jang.

- Ako dođe do prekida vatre ili ako se stvari smire, onda će možda prevladati hladnije glave i stvari će se smiriti. Možda tada protesti neće imati toliko uticaja na izbore. Ali što duže traju, to će više uticaja imati - zaključio je.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi